Latest Event Updates

Priča o dugi – The Rainbow Story

Posted on Updated on

…iz nikada napisane knjige ….

Sigurno se neko od vas pitao, za vreme retkih kišnih dana u toku godine koje okupaju sunčevi zraci, kako nastaje duga. Odakle ona dolazi, gde joj je početak, a gde kraj? Zašto su dve suprotnosti kao što su kiša i sunce potrebne da se na nebu pojavi most sačinjen od prelepo jarkih boja?

Odgovor je prost. Davnih dana na ivicama stare planine Gondur koja razdvaja carstvo vilenjaka i kraljevstvo patuljaka vredni patuljci pronašli su bogatu zlatnu žilu. Ipak kako nisu baš vični matematici i geografiji* mali rudari nisu shvatili da je ono što je iskopano došlo ni manje ni više nego sa vilenjačkog tla. Da se razumemo, vilenjaci su potpuno nezainteresovani za zlato, ali se zna da ne mogu da smisle patuljke i da će uraditi bilo šta što bi ih naljutilo. Nije teško pogoditi, tražili su da im patuljci vrate iskopano. Svađa je postala toliko teška da zamalo nije došlo do rata. Ipak dva mudra vladara dogovorila su se da se upute u Mudru šumu i da presudu zatraže od najmudrije među svima stare sove Okašice.

Okašica je saslušala argumente obe strane i rekla da će doneti sud kada dobro razmisli o tome. Dva vladara strpljivo su je čekala na obronku šume prekraćujući vreme igranjem vilinskih karata i patuljačkog šaha, naizmenično se ljuteći i radujući porazima i pobedama. Najzad je došla najmudrija od svih, sova Okašica sa presudom:

Kako su zlato našli patuljci oni će u njemu uživati sedam dana koliko je potrebno da se napravi kovčeg u koji će se stavljati. Zatim će isto predavati vilenjacima koji će imati sedam dana da na kovčege stave vilinske brave. Za to vreme tri najbolja kovača kod patuljaka kovaće svaki po jednu magičnu boju, pogađate crvenu, plavu i žutu. Magičnom bojom biće napunjen vilinski top, u njega stavljen kovčeg koji će potom biti ispaljen prema suncu tako da ni jedni ni drugi neće znati gde je kovčeg završio.

Sigurno se sada pitate: Kakva glupost, pa čemu onda kiša? Odgovor je veoma prost. Magične boje toliko su vrele da bi istopile top odmah i jedino kiša može da ga ohladi pre nego što se kovčeg ispali.

Pa sad kada se spoje sunce i kiša neki sretnik koji se nađe baš na mestu gde će ispaljena duga iz topa pasti može naći i zlato. Nas ostale njena lepota podsetiće na spokoj mira u dalekom carstvu vilenjaka i kraljevstvu patuljaka…….

magic-rainbow

* ne baš cenjene osobine u svetu patuljaka tako da se što je neznanje u ovoj oblasti veće to su oni sami više cenjeni u društvu

…from never written book…

During the rainy days wich took bath in sun rays some of you may wonder how rainbow has been made. Where it came from? And finaly why it takes sun and the rain to create bridge of such a beautiful colours in the sky?

Answer is actually very simple.  Long time ago, on slopes of old Gondur mountain which take a part of a Dwarf kingdom from Elves empire agile dwarfs found a rich mother load. But as dwarfs are not really good in geography and mathematics*, small miners didn’t get that gold came from Elves ground. Not to be missunderstood Elves do not care for a gold, but do not like Dwarfs and will do anything to make them mad. It wasn’t hard to guess, Elves claimed for digged gold. Quarell get so hard  it almost lead to a war. At the end two wise rulers made an agreement to go to the Wise woods and ask for a jugment of owl Okashica, the wisest among the all.

Okashica listened carefuly both of a sides and told them that she needs time to think. Two rulers waited patiently on the edge of a woods playing Elves cards and Dwarf chess, alternately celebrating winings and and get angry on their loss. Finally Okaschica came back with a solution.

As gold have been found by Dwarfs, small miners will be able to enjoy in it for a seven days, time nedeed to made a casket where it will be placed. After that gold will be handed to Elves which will have seven days to place Elves locks on the casket. In a meantime 3 best Dwarf’s locksmith will mint each a magic colour, you can guess blue, red and yellow. A magic cannon will be loaded with magic colours, than a casket will be placed in it and finaly it will be shot straight to the sun so none of the sides in conflict wan’t be able to see where casket ended.

Now you wonder why rain? Where the rain take a part in this story? Answer is quite simple. Magic colours are so hot that they will melt cannon imediately on load and only rain can cool it down before gets fired.

So, when rain connects with a sun some happy fellow which find hinmself on a place where shot rainbow will fall can find a gold. A rest of us it’s beauty will remind on peace and serenity in far away Dwarf kingdom and Elves empire…..

*not such appreciated qualities so the bigger ignorance in this area it is more reputated Dwarfs get

Advertisements

Wearitch – Žedeštica

Posted on Updated on

BEARWITCH_8x10_cd6f8025-91fe-4830-acd0-fb05c136a4a3_470x

Dedicated to a extraordinary interesting deep blue eyes….
One of the most interesting and probably the most dangerous mythological creature. Just on sound of it’s name blood in vanes of members of a eastern male population get frozen, dialogue get instantly interrupted and your interlocutor will run for his life and hide in mouse hole with smallest possibility to be found.

According to the legend her name took origin in words Woman-Bear-Witch. Experts claim that it is magicly proven that this kind of mixture is not possible and that greatest minds of magic like Merlin himself failed to cross Griffon, Sfinga or Centaur with a third entity.

Anyway this creature still spread fear among the local male population and attracts fame hunger adventurers. There is no evidence that Wearitch was ever captured, but there are noted cases of a dissapearance or permanent craziness linked to encounter with Wearitch, and also a legend of greatest hunters domesticated by this extraordinary creature.

Again for successful and more or less safe hunt Hunter Society of Mythological Creatures gives it’s recommendations:

1.      There is not known weapon or trap for Wearitch. It is possible to get her with a smile and charm but be careful cause it don’t last long

2.      In no circumstances do not wake her up. Those creatures do not sleep a lot and if you allowed yourself luxury of waking up her you will suffer permanent consequences

3.      It is strongly recommended while encountering not to look her in the eyes. Even with a shortest glance to that deep blue eyes you will be permanently lost.

4.      In case you piss this creature off you will be able to experience full strenght of a bear and power of a witch so your soul and body will be tear apart in the same time. . Strongest recommendation is not to upset her in any way.

5.      According to rumors this creature is more beautiful than most beautiful Siren Ulyses encountered so any retention close to her will result with mindless love. So if you are not ready to  completely lost your mind stay far-far away.

 Beside the recommendations still there is strong interest among adventurers who dream about bragging  on their precious hunt in cozy saloons . Cause of that HSMB gives a final and most important warning:

 6.      Wearich will let to be captured only by a hunter with a pure heart which will unconditionaly love and protect her. If that happens she will be everlasting loyal follower to him. So if you just want to use any hunting trick on her you can do yourself a big favour and keep yourself away….

Bear-Witch-Stitched-5_5

……

Posvećeno neobično interesantnim duboko plavim očima

Jedno od najinteresantnijih i verovatno najopasnijih mitskih bića. Samim spomenom ovog imena na istoku predstavnicima muške populacije ledi se krv u žilama i razgovor se naglo prekida potrebom vašeg sagovornika da pobegne i sakrije se u mišiju rupu gde je mala verovatnoća da će biti pronađen.

Ime prema legendi potiče od reči žena-medved-veštica što kod skeptika izaziva sumnju u postojanje ovakvog stvora. Eksperti tvrde da je magijski dokazano da ovakvo ukrštanje nije moguće i da su najveći magovi kao npr. Merlin ovo dokazali neuspešno pokušavajući da ukrste Grifona, Sfingu ili Kentaura sa trećim entitetom.

Kako god ovo biće i dalje seje strah lokalnom muškom stanovništvu, a privlači avanturiste željne slave. Ne postoji pouzdan dokaz da je ikada i jedna uspešno ulovljena, ali su zabeleženi slučajevi nestajanja ili trajnog ludila pripisanog susretu sa ovim bićem, kao i legende o najvećim lovcima koji su na kraju pripitomljeni od strane ovog izuzetnog stvora.

Opet za uspešan i donekle bezbedan lov na Žedešticu Lovačko udruženje mitskih bića daje sledeće preporuke:

1.      Ne postoji poznato oružje ili zamka za Žedešticu. Navodno je moguće namamiti osmehom i šarmom, ali ovo nikada ne traje dugo.

2.      Ni u kom slučaju nemojte joj prekidati san. Ova bića inače malo spavaju i ako dozvolite sebi ovaj luksuz rizikujete trajne posledice

3.      Pri susretu se preporučuje da se biću ne gleda u oči pošto za samo nekoliko sekundi upijenog pogleda u predivne plave oči ostaćete bespovratno izgubljeni

4.      U slučaju da je razbesnite osetićete svu snagu medveda i moć veštice, pa će vam telo i duša biti u isto vreme biti rastrgnute. Preporuka je da nipošto ne pokušavate da razdražite ovo naizgled ljupko biće

5.      Prema predanju ovo biće lepše je od najlepše sirene koju je Odisej mogao da čuje i duži boravak u neposrednoj blizini učiniće i lovca najtvrđeg srca bezumno zaljubljenim. Ako niste spremni da se zablesavite ponavljamo još jednom držite se podalje.

 I pored preporuka i dalje postoji veliko interesovanje avanturista koji po udobnim salonima žele da se pohvale svojom skupocenom lovinom tako da Lovačko udruženje mitskih bića daje poslednju i najvažniji preporuku

6.      Žedeštica će dozvoliti da bude ulovljena samo od strane lovca čistog srca koji će je bezuslovno voleti i štititi. Vezaće se za njega biti mu veran saputnik. Svima onima koji se koriste lovačkim trikovima strogo se preporučuje da se zbog lične bezbednosti drže dalje i izbegavaju je u najširem luku…

Jer i tuga je za ljude….

Posted on Updated on

>>Odavno napisana, ovde tek toliko da bude spasena od zaborava<<

"Autumn leaves"…. jedna od mojih omiljenih i u isto vreme jedna od najtužnijih pesama koje znam. Mnogo izvedenih verzija, čak i ona koju je odsvirao Duško Gojković uvek u meni probudi setu….
Međutim pored svih poznatih obrada ove teme jednog toplog majskog, suncem okupanog jutra bio sam zatečen melodijom koja je odzvanjala Miletićevim trgom. Kraj spomenika stari ciga sa tamburom (novosađani znaju o kome pričam) prebira note ove pesme, više nekako za sebe, a manje za malobrojne prolaznike. Priđem mu, izvadim iz novčanika neke novce (više se ne sećam ni koliko), a on me podigavši pogled uhvati sa suzom u oku…..
Svaki naredni put kada me je video, prekine pesmu i spretno nastavi da prebira „Jesenje lišće“. U jednom trenutku kada je bio sam, ostavljajući mu novac u šešir nisam izdržao da ga ne upitam:
„Brate, zašto sviraš ovu pesmu kada znaš da me rastužuje?“
On podiže pogled i osmehnu mi se šeretski:
„Pa brate i tuga je za ljude…..“
„Pokvarenjak jedan“, pomislih, „kako je samo u pravu….“

Kad odem

Posted on Updated on

Kad odem,

u zoru jednog novembarskog jutra sakriće pramenovi magle moje obrise. Sa koferom u ruci proći ću glavnim sokakom i po poslednji put pokloniti se starom satu na Železničkoj stanici.

Kad odem,

možda će ti se, dok kroz musavi prozor budeš posmatrala tu istu zoru, iz grla oteti uzdah ili će ti oko sakriti suzu ili ćeš se osmehnuti i sebi reći „neka ga, bilo je i vreme….“

Kad odem,

u to isto novembarsko jutro zanjihaće vetar grane i pomesti sa ulica uvelo lišće zatirući tragove na mestima po kojima sam hodao. Znaće i on da za mene više povratka nema ….

Fog Novi Sad

Čekanje

Posted on Updated on

„Biti sa tobom

ili ne biti sa tobom

je mera moga vremena“ 

Horhe Luis Borhes – Pretnja

U vezi tog mesta nije bilo ničeg posebnog. Bilo je to mesto ništa ni bolje ni gore od bilo kog mesta na kojem bi mogao sedeti i čekati čudo. Ipak, nekako sam najviše voleo da sedim tu. Na trošnoj klupi u senci breze, kraj bulevara, u blizini stanica gradskog saobraćaja, na mestu na kojem nije bilo ljudi jedino u sitnim noćnim satima.

Tu sam je poslednji put video. U rukama trošni kofer, preko lica mokar uvojak kose. Bez reči, sa setnim osmehom na usnama, okrenula se i ušla u autobus. Još dugo sam skamenjen ostao da gledam za njom.

Od tada sam počeo da dolazim. Vratiće se, mora da se vrati. Ništa se ne završava u tišini. Iz dana u dan,kao brodolomnik, vraćao sam se na mesto nesreće čekajući da mi more vrati ono što mi je uzelo. Ponekad sam na čas u gužvi prepoznavao njen mantil, video sam je na tren kako otresa kišobran ili kako kroz mutno jesenje veče nestaje usisana vakumom otvorenih vrata autobusa. Kako seda na omiljeno mesto na kraju i zamišljena nežno naslanja glavu na prozor. Ponekad je iz gužve izranjala samo njena noga nošena laganim korakom večite tinejdžerke….

Svestan sam da je sve konačno. Svestan sam da vreme gasi svaki plamen nade. Ipak nisam još spreman da odustanem, da prihvatim, da se pomirim sa tim. Zato me nikada, kada vidiš da tu sedim sa odsutnim pogledom u oku, ne pitaj šta radim. Čekam čudo….


Прочитајте остатак овог уноса »

Ne pitaj me

Posted on

Siguran sam da si se tokom toplih letnjih noći ponekad zagledao u zvezdano nebo. Nekada davno, još kada sam bio mali, čuo sam priču da u stvari sijaset tih zvezda više i ne postoji. Da su davno nestale i da sada, posle nestanka, vidimo samo trag nekadašnjeg sjaja koje su ostavile u vremenu.

Gazeći svoju stazu kroz život ukrstio sam put sa mnogim ljudima. Gledajući ih kako bih gledao zvezdano nebo često je iz njihovih očiju ili osmeha izbijao čudan sjaj. Trebalo mi je neko vreme, često i prijateljska prisnost da shvatim. Bio je to sjaj davno usahle sreće koja je u njima u trenu eksplodirala, a zatim godinama zračila iz njih. Imali su potrebu da mi se povere, s razlogom, jer bilo je tu razloga da se suzama oformi reka. Smrti, rastanaka, bolesti, gubitka, straha, samoće, hladnoće …..

Zato ako me nekada vidiš kako ulicom hodam pognute glave, a za mnom se vuče plavičasta senka ne pitaj me odakle mi. Ta je senka nastala sjajem miliona zvezda naglo prekinutih trenutaka ljudske sreće…..

mlečni put

Trenutak (ili suze na kiši)

Posted on Updated on

Bila si moja samo na trenutak….

Rekla si; „Sve je to u tvojoj glavi“

Nije, bila si moja na tren, znam to, znaš i ti….

Rekla si: „Pa dobro, ali taj tren, to zrno peska  ionako će na kraju nestati u pustinji vremena, kao suze na kiši“

I posle mnogo vremena mogu da ti kažem da nisi u pravu…

Jer kada jednom to zrno peska upadne u oko, zagrebe kapak za njim potekne suza.Dešava se, ponekad,  da zapeče ta brazda u oku, to mesto gde je taj trun prošao . Lako je kada sam sam, tada se sklupčam u neki ćošak  i pustim da se suza kroz večnost niz obraz spusti na pod. Teško mi je kada je neko sa mnom. Pitaju me tada zašto plačem, a ja nemam šta da im kažem. Njima je tada žao mene, jer ne mogu da mi pomognu, a meni njih što me gledaju takvog.

I još jednom mogu da ti kažem da nisi bila u pravu…..

Kada me taj trenutak kao iz zasede zaskoči i zarobi u kišnoj noći, tada besomučno lutam ulicama. Od suza oko se oboji srebrom, a iza mojih koraka od njih na pločniku ostane zvezdani trag tebe……

I nema kiše koja to može da sakrije……

zvezdani-trag