Zašto su mi potrebni heroji????

Posted on Updated on

Pisana reč sve je manje na ceni. U bespoštednoj borbi za opstankom niko ne želi da se posvećuje fikciji. Ona postaje bespotrebna forma zaludnih romantičara. Međutim u brutalnoj stvarnosti nedostaje nam poštenih i hrabrih ljudi, onih koji bi našim potomcima kao i nama trebali da budu uzor. Da nam pomognu da ne zaboravimo da smo samo ljudi sa svim manama i vrlinama koje to odličje nosi. I tu nazad na scenu stupaju zaboravljeni heroji fikcije, oni koji nas u prašnjavim knjigama koje čame na policama čekaju ne bi li nas podsetili šta predstavlja ljudska vrlina. Da nam pokažu da ljubav i iskreno prijateljstvo nemaju cenu, da je osmeh najveća nagrada za dobro delo i da se sopstveno srce puni darivanjem.

Ako nikom drugom meni su još uvek potrebni Herkul, Tezej, Romul i Rem, Odisej i Ahilej, Gilgameš, Romeo i Julija, Hamlet, Šegrt Hlapić, Hari Poter, mačak Toša, Findus i Petson, redov Bili, Hogar Strašni, Evgenije Onjegin, pukovnik Aurelijano Buendija, Ultimo Pari, Čajd Harold, Supermen, Betmen, Yossarian, Arsenije Njegovan, Ford Prefekt…………. Oni su ti koji su na prašnjave stranice poslati kako bi nam pokazali da bi svet mogao biti mnogo bolje mesto kada bi se svi makar malo potrudili.

Dolazi i vreme darivanja. Bliže se praznici. Za vas imam predlog: Umesto skupih poklona otvorenih posle obimne večere svojim najbližima: kćerima, sinovima, muževima ili ženama, devojkama ili momcima, majkama, očevima, bakama, dekama, prijateljima ili svima onima koji vam nešto znače  uz slabo svetlo sveće te magične večeri koju slavite pročitajte deo omiljene knjige, priču ili pesmu. Tako ćete im darovati deo sebe zauvek.

Ako vas je od toga strah ili se u tome osećate usamljeno, evo počeću ja završetkom jedne knjige pošto mi svi koji ove strane čitate na neki način značite nešto:

„U njenom krilu našao se grozd prepun zlaćanih bobica koje su ponovo izrastale čim bi ih  pojela. Ali, ovog puta ona zrna nije otkidala pojedinačno, već dva po dva i, jedva dišući od žudnje za smrću, hitala da što pre otkine i poslednju bobicu. Čuvarka koja je ušla u ćeliju da pripremi Sieva Mariju za narednu, šestu proceduru isterivanja đavola, zateče je u krevetu.  Umrla je  od ljubavi. Oči su joj se sijale, a koža joj beše kao u novorođenčeta. Izdanci kose vrcali su kao mehuri sa njene obrijane glave i golim okom se videlo da te vlasi rastu“ – Gabrijel Garsija Markes „O ljubavi i drugim demonima“

Želim vam sretan Božić i Novu Godinu

Слика Слика

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s