San

Posted on Updated on

Kroz pomračinu nazirem samo njegove obrise. Prilazeći za sobom ostavljam odjek koraka o mermerom popločan trg. Gvožđem okovana, teška, hrsatova vrata uz škripu i tresak zatvaraju se za mnom. Lagano hodam uskim ulicama obasjanim plavičastom svetlošću meseca. Zatvorene šalokatre kriju neuhvaćene čežnjive poglede, balkoni neizrečene uzdahe, mračni prolazi neodigrane susrete. Pronalazim stepenište koje vodi na bedeme. Prilazim ogradi i sedam na nju. Savršenu tišinu remeti jednoličan šum talasa. Kratko posmatram beličastu penu, mesto gde se vekovima sastaju voda i stene.

Podižem glavu i gledam srebrnasto mreškanje vode njušeći slan povetarac koji dolazi sa pučine kao pas koji očekuje svog gospodara. Ćuteći očekujem zoru.

I tako se, s vremena na vreme, u snu moje postojanje  rasplinjuje u večnosti kao suza na kiši……………….

Слика

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s