Месец: април 2014

Staro drvo

Posted on Updated on

G. G. Markesu uz čije sam magično pisanje odrastao.

Слика

 

U nizu malih i neuglednih kuća građenih u vreme sretnog komunizma kuća starog Jovana ni sa čim se nije izdvajala. Sve su naše kuće po tadašnjem pomodarstvu ili surovom racionalizmu ličile jedna na drugu. Ipak njegovo dvorište nekada je krasio veliki orah. Sećam se Jovan ga je posadio kada je, kao i moji roditelji, počeo da gradi kuću ne bi li ukućane zaštitila i dala im zdravlja. Suvo stablo sada se nemo njihalo na vetru sećajući na dane njima porodičnog spokoja. Prolazeći jutros video sam ga kako čela izboranog brigom, sa koprenom tuge na očima velikom sekirom obara stablo. Nazvah mu dobro jutro, a on me samo odsutno pogleda i nastavi…..

*

Nadam se da me čuješ, kao i da ti u tvom miru ne dolazim u zao čas. Petnaest godina je prošlo i drvo koje sam zasadio pred kućom osušilo se, od tuge, bar tako ja verujem. Osećam da ću i ja skoro k tebi i raduje me taj spokoj, a drvo sam rešio da izvadim. Deci našoj, koja su stasala u valjane ljude želim da skinem teret sa vrata i dam im mir kako bi nastavili da žive. Kopnili smo on i ja zajedno tugom ophrvani sve ovo vreme. Oprosti mi, ako možeš…….

*

Nemaš prava na to. Sva sećanja na mati, na nežne zagrljaje, na malo sreće što nam je život dao zapisani su u tom stablu. Na topla subotnja popodneva kada nas je kao decu ljuljala. Na njenu bolest, kada je sa setom u očima u letnjim prepodnevima sedela ispod njega pogleda uprtog u daljinu. Na suzu koju je pokušala da sakrije od nas, koja joj se stidljivo skotrljala niz obraz, kada je shvatila da odlazi. Nemaš prava, to nije samo tvoje. Nisi ti jedini patio. Nedostaje i nama sve ovo vreme…..

*

Oprosti mi što ti s mukom u duši dolazim i remetim tvoj mir. Deca naša s mnom ne pričaju. Zbog oraha su ljuti. Danima ih viđam namrgođene i ne znam šta da im kažem. Možda nisam bio u pravu, ali sada je gotovo. Oni moraju dalje. Shvatiće nadam se, jednoga dana……

*

„Znam da ne želiš da razgovaraš sa mnom, prolazite pored mene kao pored duha. Boli sine ta tišina, ali podneću ja taj teret. Saslušaj starog oca još ovaj put i izađi napolje sa mnom. Želim da ti pokažem nešto“- obrati mi se sa vrata. „Samo momenat, da sklonim mleko sa šporeta.“ Izašla sam u dvorište i videh ga kako stoji na mestu gde je nekada bilo drvo,  sada ispunjenog bolnom prazininom prikrivenom nežnom prolećnom travom. Prišla sam, a on se sagnuo i razgrnuo busen trave. „Pogledaj“. Iz zemlje je virila mala biljka, sa dva lista prkosno se upirući ka nebu. „Ovo je sine mladica oraha. Jutros sam primetio da se pomolila iz trave. Niodkuda čini se, jer stari orah nije imao plodova dugo. Nadam se da će vama i vašoj deci bog podariti zdravlja, da se u njegovom hladu smejete dugo godina“. Niz obraz mu se zakotrljala suza, ista ona koju videh kod majke. Zagrlila sam ga, a zatim smo ćutke ušli nazad u kuću.

*

Umro je stari Jovan ima već vremena. Kažu da je spokoj našao u snu s osmehom na licu. Pričaju komšinice da ga je tamo dočekala njegova Anđa. Ja sam odselio davno i sada prolazeći pored kuće umesto Jovana sa sekirom zatekao me je prizor gorostasa koji je svojom snagom podigao beton, a krošnjom natkrio krov. Pod njim troje musave dece, jedni drugima do ušiju raspravljaju se čiji je red na ljuljašku….

Advertisements

Mali fotografski eksperiment

Posted on Updated on

Слика

Posle ne znam koliko vremena Hana i ja, naoružani amaterskim fotoaparatima i dobrom voljom, odlučili smo da izvedemo mali fotografski eksperiment. Nasumično smo odabrali motive u gradu ovog, prolećnog podneva i ovekovečili ga, svako svojom kamerom. Možda i zanimljiv način da se sagleda kako jedno dete i odrastao čovek posmatraju svet. Sve fotografije načinjene su u jednom primerku bez nameštanja, brisanja ili ponavljanja.
Uživajte…..

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

 

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика