Diskretni heroji

Posted on Updated on

Posvećeno svima onima koji nisu mogli protiv sebe….

Poneki čitalac ovog bloga koji oduva prašinu sa već davno objavljene priče o mojim precima, ne bi li sebi prekratio vreme, shvatiće teško breme koje nisam u stanju da ponesem, a koje mi je ostavljeno u amanet. Ovo nije priča samo o njima, ovo bi trebalo da bude zahvalnica svima onima koji su slušajući svoje srce ovaj svet na mahove učinili podnošljivijim mestom…

Heroji su oni kojima se svi divimo. Većina nas misli da nismo rođeni za herojska dela i odatle duboko poštovanje za hrabrost koju ona iziskuju. Međutim postoji kvaka koja to prati. Herojsko delo čak i u pokušaju ostaje herojsko delo i preti da bude ovekovečeno oreolom slave, da se o vinovnicima raspredaju priče pune nežnosti i hvale. Šta je sa drugom stranom medalje, sa onima koje nazivamo diskretnim herojima? Ne, nije to priča o onima koji žele da ostanu zavijeni u plašt anonimnosti. Ovo je priča o onima koje nikakve okolnosti nisu naterale da učine veliko zlo, čak i onda kada su za to imali veoma čvrst alibi. Ovo je priča o ljudskim veličinama koje su zarad čistog srca kroz istoriju pristajali da gube živote, postaju izgnanici, bivaju proglašavani za izdajice ili kukavice. Ili još gore, da budu skrajnuti i zaboravljeni.

Moderno vreme pokazalo je da nas tek u prolazu dotakne poneka ovakva priča. Pokazalo je da nekada dugo traje da društvo, teška srca, prizna jedno ovako delo. Manje traje da one koje su poklekli razumemo, jer to je previše ljudski, da bez dodatnih pitanja prihvatimo okolnosti kao najčvršći izgovor. Tako generacije onih koji dolaze uzor nalaze ne u onome što dolazi iz srca već u onome što je društvano prihvatljivo. Samim tim bespovratno sve dublje tonemo….

Na kraju, pričaću u svoje ime. Šta je to što ja svetu ostavljam u amanet? Gde je smisao ako ne umem da se smejem i da plačem sa onima kojima je moj smeh i moja suza jedina uteha? I da li ću imati snage da kažem NE ako se od mene bude tražilo da uradim nešto u šta iskreno ne verujem?

Čini se ipak da je sve veoma jednostavno. Kada bi svako od nas u tami svoga srca pronašao iskru ljudskosti, možda i samo možda budući svet za generacije koje dolaze ne bi bio zauvek izgubljen …

Iskreno Vaš….

man-cry

Advertisements

One thought on “Diskretni heroji

    Jelena Drasko said:
    јануар 18, 2017 у 8:29 pm

    Sto sam starija i sto vise krckam (surovo mi zvuci da kazem da ga trosim ) vreme koje mi je dato, a tim vremenom valjda placam zivotno iskustvo koje sticem, sve mi se vise cini da je Dostojevski pod lepotom koja ce spasiti svet, u stvari, podrazumevao dve vrste ljudi koji ce spasiti svet – a to su ljudi koji primecuju obicne male svakodnevne lepote koje ih okruzuju i bezrezervno im se raduju (npr. onu carobnost trenutka kada cujes sneg kako skripi pod tvojim korakom), i ljudi – diskretni heroji. U stvari, uverena sam da ovaj svet jos uvek opstaje i da nas Svevisnji jos uvek tolerise samo zato sto jos uvek ima takvih ljudi. I ne brini – cim se pitas sta ces ostaviti u amanet na pravom si putu da budes jedan od njih.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s