Gavril

Posted on Updated on

Nekada davno. čini se sada već u nekom prošlom životu, dobili smo na poklon ikonu arhangela Gavrila oslikanu na komadu teškog kruškovog drveta.

Kako nam beše žao da je bušimo ne bi li je zakačili na zid, odluka na kraju pala da je zalepimo obostrano lepljivom trakom i to iznad glava kako bi nam Gavril, blag kakav jeste, čuvao miran san.

Jednog jutra uhvativši me na spavanju, uz strahoviti tresak, ikona se sa komadom maltera se odvojila od zida i udarila me u glavu takvom silinom da sam čini se zarobljen u večnosti ostao da ležim nepokretan. Začudo, iako su me prijatelji lekari gledali sa nevericom, nisam dobio potres mozga, čak na mestu udarca nije bilo nikakvog traga….

Jedne, jakom šljivovicom i teškim duvanskim dimom, zamagljene noći reče mi moj kum: „Ako te je Gavril na ovaj način pomilovao bog je tebi namenio veliki greh ili velika dela…..“i trudim se ja od tada koliko znam i mogu, jer na koncu samo sam čovek, da budem bolji i to ne od drugih nego od onoga što sam bio juče.

Dan danas kada me hodajući gradom ophrva seta ili me obuzmu tmurne misli desi se da, čini se niodkuda, kraj mene na trotoar padne pero. U taj mah vreme stane, a meni osmeh prekrije lice jer znam da me još uvek posmatra…..

Gavril.jpg

Advertisements

One thought on “Gavril

    Миловановић Синиша said:
    октобар 13, 2017 у 3:38 pm

    Да,да…има нечег ту

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s