Месец: фебруар 2017

Trenutak (ili suze na kiši)

Posted on Updated on

Bila si moja samo na trenutak….

Rekla si; „Sve je to u tvojoj glavi“

Nije, bila si moja na tren, znam to, znaš i ti….

Rekla si: „Pa dobro, ali taj tren, to zrno peska  ionako će na kraju nestati u pustinji vremena, kao suze na kiši“

I posle mnogo vremena mogu da ti kažem da nisi u pravu…

Jer kada jednom to zrno peska upadne u oko, zagrebe kapak za njim potekne suza.Dešava se, ponekad,  da zapeče ta brazda u oku, to mesto gde je taj trun prošao . Lako je kada sam sam, tada se sklupčam u neki ćošak  i pustim da se suza kroz večnost niz obraz spusti na pod. Teško mi je kada je neko sa mnom. Pitaju me tada zašto plačem, a ja nemam šta da im kažem. Njima je tada žao mene, jer ne mogu da mi pomognu, a meni njih što me gledaju takvog.

I još jednom mogu da ti kažem da nisi bila u pravu…..

Kada me taj trenutak kao iz zasede zaskoči i zarobi u kišnoj noći, tada besomučno lutam ulicama. Od suza oko se oboji srebrom, a iza mojih koraka od njih na pločniku ostane zvezdani trag tebe……

I nema kiše koja to može da sakrije……

zvezdani-trag

Advertisements

Sujeta

Posted on Updated on

Nikada nisam uspeo da shvatim šta znači biti od nekoga bolji, pametniji, lepši… jer stvari koje u životu zaista vrede teško je porediti.

Kako na primer možeš reći ko je izbrojao više zvezda ili dublje udahnuo vetar, ko je dobio lepši osmeh ili čežnjiviji pogled, ko je bolje čuo lepet ptica, lepše sanjao, više voleo…..

Tek kada na ovom malom svetu naučiš sebe da si sebi jedini aršin za bolje, kada naučiš da svakome pokloniš osmeh i taj isti mali svet voliš celim svojim srcem do poslednjeg truna prašine možda ćeš tek tada naučiti da živiš ili, još lepše, možda ćeš tek tada naučiti da širom otvorenih očiju snevaš svoj najlepši san…..

Možda…..

zvezdano-nebo