Ne pitaj me

Posted on

Siguran sam da si se tokom toplih letnjih noći ponekad zagledao u zvezdano nebo. Nekada davno, još kada sam bio mali, čuo sam priču da u stvari sijaset tih zvezda više i ne postoji. Da su davno nestale i da sada, posle nestanka, vidimo samo trag nekadašnjeg sjaja koje su ostavile u vremenu.

Gazeći svoju stazu kroz život ukrstio sam put sa mnogim ljudima. Gledajući ih kako bih gledao zvezdano nebo često je iz njihovih očiju ili osmeha izbijao čudan sjaj. Trebalo mi je neko vreme, često i prijateljska prisnost da shvatim. Bio je to sjaj davno usahle sreće koja je u njima u trenu eksplodirala, a zatim godinama zračila iz njih. Imali su potrebu da mi se povere, s razlogom, jer bilo je tu razloga da se suzama oformi reka. Smrti, rastanaka, bolesti, gubitka, straha, samoće, hladnoće …..

Zato ako me nekada vidiš kako ulicom hodam pognute glave, a za mnom se vuče plavičasta senka ne pitaj me odakle mi. Ta je senka nastala sjajem miliona zvezda naglo prekinutih trenutaka ljudske sreće…..

mlečni put

Advertisements

3 thoughts on “Ne pitaj me

    Станимир Трифуновић said:
    март 14, 2017 у 2:46 pm

    Веома лепо и поетично.
    И сетно.
    Поздрав!

    Миловановић Синиша said:
    октобар 13, 2017 у 3:37 pm

    Кажу да људи звезде пале,срцем својим

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s