Čekanje

Posted on 12 септембра, 2017 Updated on 12 септембра, 2017

„Biti sa tobom

ili ne biti sa tobom

je mera moga vremena“ 

Horhe Luis Borhes – Pretnja

U vezi tog mesta nije bilo ničeg posebnog. Bilo je to mesto ništa ni bolje ni gore od bilo kog mesta na kojem bi mogao sedeti i čekati čudo. Ipak, nekako sam najviše voleo da sedim tu. Na trošnoj klupi u senci breze, kraj bulevara, u blizini stanica gradskog saobraćaja, na mestu na kojem nije bilo ljudi jedino u sitnim noćnim satima.

Tu sam je poslednji put video. U rukama trošni kofer, preko lica mokar uvojak kose. Bez reči, sa setnim osmehom na usnama, okrenula se i ušla u autobus. Još dugo sam skamenjen ostao da gledam za njom.

Od tada sam počeo da dolazim. Vratiće se, mora da se vrati. Ništa se ne završava u tišini. Iz dana u dan,kao brodolomnik, vraćao sam se na mesto nesreće čekajući da mi more vrati ono što mi je uzelo. Ponekad sam na čas u gužvi prepoznavao njen mantil, video sam je na tren kako otresa kišobran ili kako kroz mutno jesenje veče nestaje usisana vakumom otvorenih vrata autobusa. Kako seda na omiljeno mesto na kraju i zamišljena nežno naslanja glavu na prozor. Ponekad je iz gužve izranjala samo njena noga nošena laganim korakom večite tinejdžerke….

Svestan sam da je sve konačno. Svestan sam da vreme gasi svaki plamen nade. Ipak nisam još spreman da odustanem, da prihvatim, da se pomirim sa tim. Zato me nikada, kada vidiš da tu sedim sa odsutnim pogledom u oku, ne pitaj šta radim. Čekam čudo….

Прочитајте остатак овог уноса »