Latest Event Updates

Odisejev pogled

Posted on Updated on

Posvećeno svima koji čeznu da se vrate kući……

Lep oktobarski dan zatekao nas je u prestonici. Odluci da ćemo posetiti ZOO vrt najviše se radovala moja ćerka. Poslednji put zajedno smo bili na Kalemegdanu kada je ona imala 6 godina. Tada smo u vrtu proveli skoro 4 sata i veselila se unapred vraćanju u sećanje tom popodnevu.

Petak je prepodne. Posetilaca i nema mnogo, uglavnom su to stranci, bake i deke sa decom i ekskurzije. Šetamo između kaveza uživajući u prizorima koje nam naša provincijska svakodnevica ne pruža: slon, žirafa, lavovi…… Majmuna nema u kavezima, već da bi ih videli moramo da uđemo u zgradu koja je njima namenjena. Tamo gužva. Pred jedim kavezom zatičem scenu u kojoj dve tinejdžerke sa telefonom koji je nasađen na selfi stik pokušavaju da izazovu malog majmuna koji nepomično sedi i zuri kroz prozor. Bekeljenje, dozivanje, zviždanje, opet bekeljenje…. Ništa. Mali stvor potpuno ignoriše decu sa viškom hormona. „Kakav karakter“ pomislih, „mnogi koje poznajem mogli bi od majušne životinje nešto i da nauče“. Ispred njegovog kaveza ljudi se više i ne zaustavljaju. Majmun koji ništa ne radi nije zanimljiv. Zaustavljaju se kod šimpanzi koje se valjaju, veru, pokazuju zube publici….

Napuštamo paviljon i pri kruženju oko njega srećem pogled nežnog stvorenja setno zagledanog u daljinu. Stao sam kao ukopan. U momentu je pred mene iskrsla iz sećanja slika devojčice koja iza pregradne žice u Preševu sedi i gleda u daljinu. Isti odsutan pogled kao da nije tu, već sedi negde na stepeništu u svojoj ulici gledajući komšije kako prolaze. Izgledalo je kao da je ceo svet oko nje stao, postao irealan. Vratila se mislima tamo gde je bila srećna.

Mogu samo da nagađam da li se u pogledu tužnog stvora krila tuga za čoporom, veselim popodnevima ispunjenim penjanjem po drveću i trebljenju vašaka. Ono što znam je da, kao i devojčici, njemu više nije bilo bitno što je tu.

Želeo je da se vrati……

Prošlo je godinu dana od kako radim kao humanitarac sa izbeglicama. Mnogo je priča prošlo kraj mene. Mnogo među njima tužnih, a nekako uvek različitih. Međutim ono što će u meni ostati urezano dokle god dišem je pogled. I to ne bilo kakav pogled. To je pogled koji je Odisej dobio deset godina lutajući morima u potrazi za rodnom Itakom.

To je pogled onih koji čeznu za svojim domom…

Pesma jednog pospanka

Posted on Updated on

Vičeš, ričeš

i na sav glas kličeš….

Otkrivaš me, otkrivaš me

i po glavi polivaš me….

Tučeš me, tučeš me

i za uši vučeš me….

A meni se jako spava…….

sleepy-child

 

Priča o dugi

Posted on Updated on

…iz nikada napisane knjige ….

Sigurno se neko od vas pitao, za vreme retkih kišnih dana u toku godine koje okupaju sunčevi zraci, kako nastaje duga. Odakle ona dolazi, gde joj je početak, a gde kraj? Zašto su dve suprotnosti kao što su kiša i sunce potrebne da se na nebu pojavi most sačinjen od prelepo jarkih boja?

Odgovor je prost. Davnih dana na ivicama stare planine Gondur koja razdvaja carstvo vilenjaka i kraljevstvo patuljaka vredni patuljci pronašli su bogatu zlatnu žilu. Ipak kako nisu baš vični matematici i geografiji* mali rudari nisu shvatili da je ono što je iskopano došlo ni manje ni više nego sa vilenjačkog tla. Da se razumemo, vilenjaci su potpuno nezainteresovani za zlato, ali se zna da ne mogu da smisle patuljke i da će uraditi bilo šta što bi ih naljutilo. Nije teško pogoditi, tražili su da im patuljci vrate iskopano. Svađa je postala toliko teška da zamalo nije došlo do rata. Ipak dva mudra vladara dogovorila su se da se upute u Mudru šumu i da presudu zatraže od najmudrije među svima stare sove Okašice.

Okašica je saslušala argumente obe strane i rekla da će doneti sud kada dobro razmisli o tome. Dva vladara strpljivo su je čekala na obronku šume prekraćujući vreme igranjem vilinskih karata i patuljačkog šaha, naizmenično se ljuteći i radujući porazima i pobedama. Najzad je došla najmudrija od svih, sova Okašica sa presudom:

Kako su zlato našli patuljci oni će u njemu uživati sedam dana koliko je potrebno da se napravi kovčeg u koji će se stavljati. Zatim će isto predavati vilenjacima koji će imati sedam dana da na kovčege stave vilinske brave. Za to vreme tri najbolja kovača kod patuljaka kovaće svaki po jednu magičnu boju, pogađate crvenu, plavu i žutu. Magičnom bojom biće napunjen vilinski top, u njega stavljen kovčeg koji će potom biti ispaljen prema suncu tako da ni jedni ni drugi neće znati gde je kovčeg završio.

Sigurno se sada pitate: Kakva glupost, pa čemu onda kiša? Odgovor je veoma prost. Magične boje toliko su vrele da bi istopile top odmah i jedino kiša može da ga ohladi pre nego što se kovčeg ispali.

Pa sad kada se spoje sunce i kiša neki sretnik koji se nađe baš na mestu gde će ispaljena duga iz topa pasti može naći i zlato. Nas ostale njena lepota podsetiće na spokoj mira u dalekom carstvu vilenjaka i kraljevstvu patuljaka…….

magic-rainbow

* ne baš cenjene osobine u svetu patuljaka tako da se što je neznanje u ovoj oblasti veće to su oni sami više cenjeni u društvu

Nestajanje

Posted on Updated on

Već godinama prvi topli majski dani ne pričinjavaju mi radost.  Čini mi se oduvek, pošto se i ne sećam kada je tačno počelo, s početka meseca ranim jutrom izvući će se iz kuće. Neće ga biti danima, a zatim će se neočekivano pojaviti na vratima, ispijenog lica i umornih očiju. Ćutke će se popeti u svoju sobu i tamo dane provesti zatvoren. Mimoilazićemo se kroz kuću kao duhovi, izbegavajući se na hodnicima, za vreme obroka, pred kupatilom.

Više i ne marim. Znam da svake godine u isto vreme kada mu dođe odlazi njoj. Ritual je uvek isti. Prvo će sumanuto juriti po gradu kako bi kupio sve ono što ona voli, ne da udovolji njoj koliko sebi. Torta od čokolade, džipsi majice u obližnjem butiku, diskove tek oformljenih grupa koji su odnedavno hit. A zatim će odlaziti njoj i u njenom zagrljaju provoditi noći onoliko koliko mu snaga dozvoli. Meni će se vraćati sa njenim mirisom koji će me danima gušiti svaki put kad napustim sobu. Svoje dane tada ću provoditi zagnjurena u jastuk čekajući da prođe. Ali čak i u zraku sunca koji se provlači kroz draperiju videću njen lik.

Na kraju se neće vratiti. Znam. Neko od službenika sa groblja nazvaće da mi kaže da ove godine na njen rođendan nisu uspeli da ga probude i da se čini da je međ poklonima koje joj svake godine donosi najzad pronašao svoj mir zagrlivši hladni nadgrobni kamen.

Nje više nema, kao i on i ja to osećam. Rodila sam je. Volela koliko i on. Ono što je ostalo je da svake godine u isto vreme svako na svoj način otćuti svoju bol unedogled, dok jednostavno ne nestanemo oboje……..

Tombstone

O deci

Posted on

igilanji

Na samom početku studija jedan od mojih  profesora primljen je u SANU. Tom činu predhodilo je kratko predavanje koje je trebalo da ljudima približi čari mehanike. Međutim profesor, vredan kakav je uvek bio, bio je zabrinut koliko razumljivo će ovo biti njegovom auditorijumu. Zbog toga je rešio da među svojom rodbinom  i prijateljima uradi anketu po pitanju poimanja vremena. Odgovora je bilo svakojakih od potpuno tačnih sa gledišta mehanike, preko filozofije pa do potpuno apstraktnih. Međutim svojim odgovorom izdvojila se šestogodišnja devojčica koja je na profesorovo pitanje: „Dušo možeš li ti meni da kažeš šta je to vreme?“ začuđeno odgovorila: „Zašto, a ti ne znaš?“

Svaki put kada institucija, grupa ili pojedinac negira život jednog deteta lišava svet visprenosti i lucidnosti slobodnog dečijeg razmišljanja i time ga čini bespovratno gorim.

Razmislite ovome!

smart

View original post

Ulični svirači

Posted on Updated on

2005. godine sredinom leta obreli smo se u Pragu. Osam magičnih dana u skromnom smeštaju u studentskom domu na Strahovu, skromni obroci na ulici sa pivom u rukama, tabana neteklih od obilazaka muzeja, galerija, katedrala…. Posebnu čar toj kratkoj poseti dalo je šarenilo uličnih svirača kojih je bilo svuda. Na sredini Karlovog mosta proveli smo bezmalo ceo dan slušajući džezere iz lokalnih klubova kako se smenjivali pokazujući svoje umeće na pravim i improvizovanim instrumentima. Ipak jedan kratak momenat daleko od centra, u jednom mirnom parku urezao mi se u sećanje. Mladić, očigledno student, na svojoj trubi odsvirao je fantastičnu džez numeru za kojom i danas tragam, stojeći ispred svog šešira u nadi da će mu neko ostaviti neki cent. Kada je već vidno izmoren hteo da odustane stidljivo mu je prišla devojka i u šešir spustila bombonu, a zatim se darujući mu još i osmeh žurno udaljila. Zbunjen ovim gestom prekinuo je sa sviranjem, posegao za bombonom, legao kraj šešira i ispratio devojku pogledom. Scena kakvu bi neki od vrsnih pisaca pretvorili u prvoklasnu romansu.

Kasnije tokom godina rada u centru dočekivali su me i ispraćali sa posla svakakvi svirači. Od čike sa tamburom koji je na četiri žice znao da mi razgali toplo miholjsko jutro na Miletićevom trgu sa „Jesenjim lišćem“, preko gospodina sa harmonikom i polucilindrom koji je valcerom znao da oboji tmurno jesenje veče, starčića sa dvojnicama i gajdama koji je izvodeći narodne pesme uveseljavao decu, gospođe koja je obučena kao vila na uglu Dunavske i Zmaj Jovine svirala blok flautu, do gudačkog kvarteta studenata akademije koji su vežbajući na klupi u SPENSU prolaznicima darovali novogodišnji koncert. Sve ovo činilo je da mi Novi Sad izgleda lepši i veći…

Da ne spominjem koliko se svake godine obradujem festivalu uličnih svirača.

Moram priznati da me je zbog svega ovoga vest o hapšenju mladića koji je svirao pogodila, a sa druge strane i dokazala mi jednu veoma važnu stvar. Novi Sad je srpska Atina, svidelo se to žiteljima ove zemlje ili ne, na ponos svih nas koji u njemu obitavamo godinama……

ulični sviračislika preuzeta sa http://www.butobu.rs

Sećanje

Posted on Updated on

„Sudbina čovečanstva sadržana je u dubini njegovog sećanja“ – autor

2356. 12. 12. 20:25 Po Griniču. Konstrukt 356/7A zadužen za pohranjivanje, klasifikaciju, održavanje i pretraživanje sećanja humanoida.

Zahtev od računara Kćerka 2 – Heba primljen i obrađen: Centralni računar Majka – Hera je zbog kvara van mreže 4:53, zahtev za pretragu i obradu podataka pohranjenih sećanja naučnika i inženjera o ovom slučaju, rekombinacija istih za formiranje kreativnog rešenja vraćanju Majke na mrežu.

Odgovor negativan. O padu mreže i odsustvu majke vezano za konkretan slučaj u bazi Sećanja ne postoji zapis. Nema mogućnosti za kreativnim rešenjem.

2356.12.12 20:42  Po Griniču. Konstrukt 356/7A zadužen za pohranjivanje, klasifikaciju, održavanje i pretraživanje sećanja humanoida.

Zahtev od računara Kćerka 2 – Heba primljen i obrađen U vezi sa predhodnim zahtevom pretražiti sećanja uzgojenih Humanoida koji su prošli program obogaćivanja sećanja koji je nadgeldala Ćerka 3 Elitija. Rekombinacija za dobijanje kreativnog rešenja vraćanja Majke na mrežu

Odgovor negativan. Sećanja humanoida klasa 1 – 3056 uzgojenih pod programom Ćerka 3 Elitija su potpuno neupotrebljiva. Jedinke koje su uzgojene veštački uspešno su savladavale proste programe, opismenjene i dobijale su jednostavna zaduženja, a nikada, pored savršene genetske rekombinacije, nisu prihvatile tuđa sećanja i stvorile kreativno mišljenje.

2356.12.12. 22:22  Po Griniču. Konstrukt 356/7A zadužen za pohranjivanje, klasifikaciju, održavanje i pretraživanje sećanja humanoida.

Zahtev od računara Ćerka 1 Erida primljen. Klasifikovati i zavesti sva sećanja, izvršiti arhiviranje i pripremiti se za hibernaciju. Sistem prelazi na rezervno napajanje. Ćerka 3 Elitija biće ugašena, svi humanoidi pod programom „uspavani“. Humanoidima u razvoju u inkubatorima prekida se napajanje. Ćerka 2 Heba preuzima praćenje na sistemima za održavanje. Sve ostale funkcije biće joj ugašene. Sin 1 Ares preuzima sigurnosi nadzor do buđenja Majke.

Odgovor: u pripremi zahteva.

2356.12.12. 23:59 Po Griniču. Konstrukt 356/7A zadužen za pohranjivanje, klasifikaciju, održavanje i pretraživanje sećanja humanoida.

LOG PRED HIBERNACIJU

Celokupna istorija Humanoida planete Zemlje, knjige, audio i video zapisi, skenirana i snimljena sećanja arhivirana, osigurana od brisanja. Emitovanje pozdravne poruke i SOS signala biće startovano na talasima niske frekvencije po ulasku u hibernaciju. Mere bezbednosti predate računaru Sin 1 – Ares. Buđenje zakazano signalom da je Majka – Hera na mreži

ULAZAK U HIBERNACIJU